Sanjao sam tri prevozna sredstva: kamilu, autobus i taxi auto; mora da ću na putovanje avionom!!!
Bože na hair i na dobro, često kažemo kad šta sanjamo. Ako je plaho ružno, ne valja ni pričati, al’ kad je u osnovi simpatično, čudno i komično, haman filmski dinamično, pa ispričat ću i dodati u nadi da će se neko i nasmijati, a ako mi se slutnja i tumačenje obistini, baš bih se obradovao!
E ovako je to bilo, uz podosta safta!!!
Opšta je panika u gradu jer je neki harambaša uzjahao KAMILU i ćejfi s njom konjičkim ulicama i sokacima, što je naravno uznemirilo narod i već se to live prati na Facebook-u, Radio Konjicu. Izašla je i Vatrogasna i Civilna zaštita i ne mogu da ga saulišu. Ja sam kući na Vardi, hoću da pomognem, uzimam mobilni i zovem kolege u Jablanicu i govorim nekom (Kome? Ne znam!) da hitno dođu da uhvate KAMILU i vode je u njihov Zoološki vrt. E sad, ono što nema logike je to što Zoološkog nema u Jablanici; to je već stvar sna.
Ljudi moji, nakon pomenutog razgovora, ja odjednom usred Kolonije, a ne znam kako i odakle sam došao niti zašto?
I sad ja u snu dumam i sebi govorim, ama nema drugi razlog, već pekara, prodavnica, ona druga pekara ili doner, a prije će bit ona prva pekara jer to je moje omiljeno “mjesto”. U tom mom dumanju odjednom neko zagalami “PA JESI LI TI NORMALAN, SKLONI OVAJ AUTOBUS! SVU NOĆ TI JE OVDJE!”
A ja se odmah uhvatih za džep i obuze me srklet što nemam ključ od BUSA i ne razmišljam o tome odkud odjednom da sam vozač AUTOBUSA i to od Konjictransa. Ma uostalom, hajde sad šta imam dumat, valja pomjerit AUTOBUS. Dok ja prebirem po ostalim džepovima i pitam se gdje mi je ključ, gomilaju se i sviraju Bregava i Globtour i vidim nije šala, te najednom u toj panici, počeh trčat od autobuske prema Domu (bezbeli je razlog da mi je gore negdje ključ ili sam se prepao da me ovi drugi prevoznici ne namaraju). Kad tamo (prema Domu) na Taxi štandu ona KAMILA dojahala i vidim ja iz daljine da je pokrivena nekim našim tradicionalnim ćilimom ili nekim tkanim serdžadama i neko je jaše, al’ mi mutno, ne vidim ko. Nije šala ide ona ka Domu, a ja se dernjam neeeeee!!! Al me slabo čuje, jer i druga auta sviraju, a čuju se i nagomilani autobusi od Kolonije. Oni, svi ko jedan, agresivno i jako galame na svirenama, a ja u tom pojačavam ne…neee…nee..ne, al’ me glas izdaje i još sam uz sve to zadihan i debeo (što je i u snu, kao i na javi) pa je i tu razlog da se gubi moj povik i da se haman jedva čujem. E kako se ona KAMILA poče približavat stepenicama Doma i pođe pravo na spomenik Maksimov. Ja se najjače razdera s ono malo preostalog kuveta u meni “NeeEEeeenee NE!!!!” i srećom onaj je jahač svrnu u lijevo i odjaha s njom uz cestu kraj spomenika prema Vardačkoj.
E šta je dalje bilo, ne znam jer me odnekud zaziva neki glas u ponavljanju… Beno…Beno…Beno.. i ja se trznuh, kad moja Azemina i veli opet…Beno Sabah!!!
Vidite prema mom tumačenju, obzirom da sam sanjao različita prevozna sredstva; dakle KAMILA, pa AUTOBUS, više AUTA u saobraćaju i to TAXI AUTA; Ja sam apsolutno uvjeren da ću na neko putovanje AVIONOM!!!
Benjamin Mušinović
