Kako objasniti fenomen u kojem se deca iz Podgorice raduju poenima iz Zadra, navijači u Ljubljani psuju arbitre zbog trojke u Beogradu, a klubovi iz tri države završavaju sezonu u hali u Laktašima? Da, to je Jadranska košarkaška liga — neobičan sportski eksperiment, i ujedno najstabilniji most između naroda koji su u gradili rovove, a ne tribine.
Jadranska liga je prostor gde se jugonostalgija susreće sa modernim profesionalizmom. Liga koja je preživela više raspada. I pored svega, opstala je, izrasla i danas je — baza regionalnog ponosa i generator evropskih talenata.
U ovom tekstu, vodićemo vas kroz najvažnije trenutke ABA lige, od ideje na papiru, do spektakla pod obručima. Prisetićemo se dramatičnih sezona, otkrićemo ko je bio zvezda, a ko samo statist u velikoj predstavi. I da, bacićemo poseban fokus na sezonu 2017–18, kada je sve delovalo kao mala grčka tragedija — samo bez hora.
Istorijat i osnivanje lige
Godina je 2001. Evropa se digitalizuje, sport globalizuje, a košarka na Balkanu… stagnira. Nacionalna prvenstva Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne sve više gube sjaj, a mladi talenti napuštaju domaće klubove već sa 17 godina. Rešenje? Spojiti ono što se već organski povezivalo po utakmicama juniorskih reprezentacija i letnjih kampova – regionalna liga. Bio je to potez rizičan poput freebet bonusa – hrabar, izazovan, ali potencijalno veliki dobitak za sve ljubitelje košarke u regionu.
Jadranska košarkaška liga je osnovana te godine kao privatna inicijativa klubova, bez blagoslova nacionalnih saveza i FIBA-e. Idejni tvorci? Vizionari poput Bože Maljkovića i čelnika Cibone i Budućnosti. Osnivači su: Cibona, Budućnost, Union Olimpija, Split, Krka, Zadar, Široki i Partizan. Ne liga nacija – liga klubova. I odmah se video potencijal.
Početne sumnje su bile oko toga – ko će to gledati, hoće li biti tuča – brzo su nestale. Kvalitet igre bio je osveženje. Nema “sigurnih bodova” protiv fenjeraša iz nacionalnih liga. Ovde su svi dolazili s motivom, a publika je dobijala staro rivalstvo u novom ruhu. Na primer, Partizan – Cibona mečevi su dobijali novo značenje. Neko bi rekao: jugonostalgija. A neko: čisti sport.
Struktura takmičenja kroz godine
Ako mislite da je format Jadranske lige bio stabilan, razmislite ponovo. Broj timova se menjao kao cene goriva u regionu. U prvoj sezoni bilo ih je 8. Sledeće – 12. Ubrzo su došle i ekipe iz Srbije, Bosne, Makedonije, Crne Gore, pa čak i Mađarske i Izraela (da, Hapoel Tel Aviv je igrao jednu sezonu, kao pokušaj širenja tržišta).
Plejl-of sistem? Nekad ga je bilo, nekad nije. Nekada je titula dodeljivana bez finala, što je izazivalo lavinu kritika. Sistem ispadanja uveden je kasnije, ali nikada nije bio dosledan. Uglavnom, promena formata bila je konstantna, ali uz jednu čudnu doslednost — kvalitet se nikada nije menjao.
Od 2017. godine, formirana je i Druga jadranska liga u košarci, što je donelo mogućnost napredovanja manjih klubova. Šampioni Druge lige mogu da se plasiraju u elitu, dok poslednjeplasirani iz prve ABA lige ispada. Konačno – sistem sa sportskom logikom.
Tokom godina, nacionalni savezi su pokušavali da disciplinuju ABA ligu. FIBA je pretila. Ali liga je opstajala. Zašto? Jer su klubovi znali da im ova konkurencija donosi razvoj i priliku da mladi igrači sazrevaju pre nego što odu u NBA ili Evroligu.
Pregled šampiona po sezonama (izbor)
| Sezona | Šampion | Zemlja | MVP |
| 2001–02 | Olimpija | Slovenija | Marino Baždarić |
| 2005–06 | Partizan | Srbija | Luka Bogdanović |
| 2010–11 | Partizan | Srbija | Curtis Jerrells |
| 2012–13 | Crvena zvezda | Srbija | Boban Marjanović |
| 2017–18 | Budućnost | Crna Gora | Nemanja Gordić |
| 2020–21 | Crvena zvezda | Srbija | Landry Nnoko |
Posebna sezona: ABA liga 2017–18
Ako bismo morali da biramo jednu sezonu kao mini-sapunicu u svetu regionalne košarke, onda je to ABA liga 2017–18.
U takmičenje tada ulazi 12 timova, među njima večiti rivali Crvena zvezda i Partizan, ambiciozna Cedevita i večiti izazivač Budućnost. Ipak, klupski balans moći se menja – te sezone na scenu stupa Budućnost Voli sa neviđenom energijom i taktičkom preciznošću.
Ko su bili glavni favoriti? Crvena zvezda, naravno. Reprezentativci, budžet, iskustvo. Ali Budućnost je igrala kao gladni studenti protiv preplaćenih profesora. Finalna serija donosi napetost do usijanja. Pet mečeva, haos u dvoranama, sumnje u regularnost suđenja, medijski rat. Na kraju – Budućnost odnosi titulu, i to usred Beograda.
Najbolji igrač sezone bio je Nemanja Gordić, koji je uz ogromnu podršku podgoričke publike vukao svoj tim do istorijskog uspeha. Najveće razočaranje? Cedevita – skupi roster, ali bez hemije. Najveće iznenađenje? Mega Bemax, koja je čak i u porazima pokazivala raskošan potencijal.
U jednom intervjuu posle finala, trener Budućnosti Aleksandar Džikić izjavio je:
“Ova liga je mnogo više od košarke. Ovde se igra za gradove, za čast, za inat. I zato ova titula ima težinu deset Evroliga.”
Te sezone, ABA liga nije bila samo takmičenje. Bila je simbol — mogućnost da mali pobedi velikog, da se emocija vrati u igru, da Balkan još uvek zna da stvara sportske priče koje se pamte.
Druga jadranska liga u košarci
U jednom trenutku postalo je jasno da je jadranska košarkaška liga postala klub za odabrane – a šta je sa ostatkom regiona, koji je pun talenata, ali bez reflektora? Tako je 2017. godine osnovana Druga jadranska liga u košarci, poznata i kao ABA 2. Ako je ABA 1 prva klasa regionalnog voza, ABA 2 je šansa da se u isti voz ukrcaju i oni koji dolaze sa manjih stanica.
U ABA 2 učestvuju klubovi koji nisu izborili mesto u prvoj ligi, ali koji pokazuju ambiciju i kapacitet. Predstavnici Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije, Hrvatske, pa i Bugarske – svi su dobili mesto pod reflektorima, makar na sekundarnoj sceni.
Cilj je jasan: razvoj mladih igrača, profesionalizacija manjih klubova i kreiranje zdrave konkurencije. ABA 2 funkcioniše kao inkubator. Na primer, Studentski centar iz Podgorice – danas SC Derby – svoj uspon počeo je upravo u ovoj ligi. Isto važi za MZT Skoplje, koji je kroz ABA 2 stekao neophodnu izloženost.
Najuspešniji klubovi u Drugoj jadranskoj ligi
| Klub | Broj učešća | Titule |
| MZT Skoplje | 5 | 2 |
| Borac Čačak | 4 | 1 |
| SC Derby (ex SCG) | 3 | 1 |
| Spars Sarajevo | 4 | 0 |
| Helios Domžale | 3 | 0 |
Iako ne tako glamurozna, ova liga ima ključnu ulogu – jer i Nikola Jokić je nekad bio “samo” igrač Mege, zar ne?
Uticaj lige na košarku u regionu
Košarkaška mapa Balkana ne bi izgledala ovako da nije bilo ABA lige. Ako pogledamo NBA draft, imena kao što su Luka Dončić, Nikola Jokić, Dario Šarić, Bogdan Bogdanović – svi su prošli kroz ruke trenera u Jadranskoj ligi. Liga nije samo takmičenje, ona je pogon za izvoz košarkaške rafiniranosti.
Isto tako, klubovi su kroz ligu ojačali za evropske nastupe. Crvena zvezda i Partizan su postali redovni učesnici Evrolige i Evrokupa, dok su Cedevita i Budućnost imale ozbiljne evropske kampanje. Sve to ne bi bilo moguće bez te konstantne i žestoke regionalne konkurencije.
A rivalstva? Da, ona su začin svega. Crvena zvezda – Partizan je uvek bio klasik, ali ovde je dobijao dodatnu težinu. Isto važi za Cibona – Budućnost, sukob stilova, gradova i košarkaških filozofija.
Jedan od bivših trenera Partizana, Duško Vujošević, jednom je izjavio: “ABA liga je jedina institucija na Balkanu gde se još uvek ne laže o rezultatu rada. Na terenu se vidi ko je radio, a ko se samo slikao.”
I u pravu je bio.
Kritike i kontroverze
Naravno, nije sve idealno. Većina problema lige ima korene u njenoj neobičnoj strukturi. Prvo, sukobi sa nacionalnim savezima: FIBA nije priznala ligu sve do 2015. godine. Savezi su pokušavali da uvedu pravila i regulišu sistem, ali klubovi su štitili autonomiju lige kao što golman štiti prvu stativu.
Zatim, problem suđenja. Kroz godine, bilo je bezbroj pritužbi na sudijske odluke, naročito u doigravanju. Klubovi su iznosili optužbe za pristrasnost, bilo je i prijava, ali malo konkretnih posledica. U regionu, gde teorije zavere imaju status umetnosti, to je samo dodatni začin.
Tu je i pitanje vlasničke strukture. Liga je privatna, i to mnogima smeta. Postavlja se pitanje – ko odlučuje o ključnim pitanjima? Klubovi ili biznismeni? Sve više se čuju i komentari o prevelikoj komercijalizaciji, o gubitku lokalnog identiteta u ime sponzorskih prava.
Ali opet – liga traje. I to nešto znači.
Savremeno stanje i budućnost lige
Danas, ABA liga ima dve divizije, sa po 14 klubova u prvoj i 14 u drugoj ligi. Postoji plej-of i sistem ispadanja, a šampion ABA lige direktno ulazi u Evroligu – što je ogromna stvar. Zvuči stabilno? Na papiru da. U praksi, svaka sezona nosi nove izazove.
Prvi problem su finansije. Mnogi klubovi se bore sa dugovima i oslanjaju na državne subvencije. Drugi problem je infrastruktura. Neke dvorane deluju kao da je u njima poslednji put igrala neka republička selekcija iz 1987. godine.
Ali ima i svetlih tačaka. Liga eksperimentiše s tehnologijama – statistika uživo, online prenos na više platformi, angažovanje mlađih komentatora i digitalnih sadržaja. Tu je i stalna ideja o širenju – da li u Rumuniju? Bugarsku? Ili nazad ka Izraelu? Sve opcije su na stolu.
Najveće legende ABA lige
Kad pričamo o Jadranskoj ligi, pričamo i o imenima koja su je definisala. Igrači koji su svojim talentom, harizmom i učincima ostavili trag dublji od mrežice na obruču.
Top 5 igrača svih vremena u ABA ligi
- Bogdan Bogdanović – lider Partizana, MVP, majstor za velike utakmice
- Boban Marjanović – čovek-hrast, dominator u reketu, ikona Zvezde
- Luka Dončić – u dresu Mege počeo ono što će kasnije nastaviti u NBA
- Nemanja Gordić – cerebralni plejmejker, oslonac Budućnosti
- Curtis Jerrells – stranac koji je uveo struju u Partizanove napade
I naravno, ne zaboravimo trenere: Duško Vujošević, Jasmin Repeša, Dejan Radonjić – majstori sistema i motivacije.
Jadranska košarkaška liga nije samo sportski proizvod – ona je kulturni fenomen. U vremenu kada se granice postavljaju sve čvršće, ona ih briše ispod koša. Daje šansu malima, održava velike u formi, i stvara igrače koje će svet tek upoznati.
Možda nije savršena, možda ima svojih senki – ali ako Balkan zna da napravi nešto što traje više od dve decenije, i da to bude liga u kojoj svi žele da igraju – onda to nije slučajnost. To je košarka, na naš način.
A šta nas čeka dalje? Možda proširenje, možda titula nekog novog kluba iz Tuzle, Nikšića ili Bitolja. Jedno je sigurno – ABA liga ima još dosta priča koje čekaju da budu ispričane.
Najčešće postavljana pitanja
1. Šta je Jadranska košarkaška liga?
Regionalno košarkaško takmičenje klubova sa prostora bivše Jugoslavije, osnovano 2001. godine.
2. Ko je najtrofejniji tim?
Partizan iz Beograda, sa najviše osvojenih titula u istoriji lige.
3. Kako se kvalifikuje za ABA ligu?
Na osnovu plasmana u ABA 2, nacionalnim ligama i pozivnicama od strane lige.
4. Da li se rezultati ABA lige računaju u nacionalne lige?
Ne. ABA liga je zasebno takmičenje. Klubovi igraju i nacionalne lige, ali bodovi se ne preklapaju.
5. Kako gledati utakmice?
Prenose se na regionalnim sportskim kanalima, a odnedavno i putem striminga na zvaničnom sajtu i YouTube kanalu lige.
