Dario Damjanović, bivši fudbalski reprezentativac Bosne i Hercegovine, tokom svoje bogate karijere, upisao je 19 nastupa za Zmajeve i postigao dva gola.

Vezni igrač koji je bez pogovora obavljao sve zadatke, za A tim naše zemlje debitovao je u februaru 2004. protiv tadašnje Makedonije (protiv istog protivnika četiri godine kasnije postigao je dva gola), igrao je uglavnom sa Fuadom Muzurovićem i Miroslavom Ćirom Blaževićem. .

U svojoj vitrini ima dva trofeja. Sa Hajdukom je bio prvak Hrvatske, sa Jagodinom osvojio Kup Srbije, a sa Kajzerslauternom je savladao “Cvajtu” i izborio plasman u nemačku Bundesligu.

Tih, povučen, uvek spreman da pomogne mlađem saigraču, bio je pravi radnik na terenu. Jednostavno, fudbal je živio. Logično je da je nakon završetka profesionalne karijere ostao u ovom sportu kao trener. Sa klupe je vodio Zvijezdu iz Gradačca, Orašje i Simm-Bau u Bosni i Hercegovini, te Marsoniju u Hrvatskoj.

Damjanović je za Faktor prokomentirao utakmice 18. kola Premijer lige BiH, ocijenivši da je Zrinjski glavni kandidat za šampionsku titulu.

– Generalno, po meni je Zrinjski najbolji. I pojedinačno, a imaju i odličnog trenera Sergeja Jakirovića koji je doneo nešto novo. Ne naginjem ni na jednu stranu, ali on se osvježava otkako je došao u Mostar. Mučio se od početka, nije osvojio Evropu u prvoj sezoni, ali klub je imao strpljenja, vjerovali su u njega i sada sve to plaćaju. Tada kada napravite dugoročni plan, on se na kraju isplati. Naravno da je sve moglo da se okrene na drugu stranu, ali čovjek je uspravan i ne čudim se što radi sa Zrinjskim – rekao je Damjanović za Faktor, a osvrnuo se i na rezultate Željezničara i Sarajeva, koji su prošlog vikenda trebali odigrati derbi, ali je odgođen:

– Po meni, Zeljo igra sa najsrcem, oni su nekako ogledalo bh. fudbala. Igraju dobro, kolege Mulalić i Jadranko Bogičević dobro vode, s obzirom na okolnosti i stanje kluba kakvo je bilo.

Sarajevo je u nekoj vrsti krize. Feđa Dudić je došao u najboljoj namjeri. Šteta je, po mom mišljenju, da nisu insistirali na ostanku još jednog prelaznog roka. Siguran sam da bi uradio dobar posao. Međutim, Sarajevo je klub koji to ne trpi. Žao mi je što je to slučaj.

Velež – Široki Brijeg 4:4

– Zaista dobra utakmica, gdje je Velež u prvom poluvremenu mogao postići više od tri gola. A onda spektakl u drugom poluvremenu. Kakav je naš balkanski mentalitet. Ali ima i dobrih stvari, što je pokazao Široki Brijeg. Posle 0:3 i 1:4 ljudi su se vratili u život i na kraju su zamalo pobedili. Malo je sporan jedan penal za Široki, drugi. Ne izgleda dobro na snimku, malo mi je sumnjivo, ali sve u svemu odličan meč.

Kamo sreće da imamo još ovakvih utakmica. Široki je pokazao karakter. Na mene su ostavili najbolji utisak od svih klubova koje sam gledao uživo u Modriči protiv Sloge. Ta dva defanzivca – Mihael Kuprešak i Moris Valinčić – možda su i najbolji u Premijer ligi Bosne i Hercegovine. Imaju dobre trenere, Barbarića, Bubala i ostale u stručnom štabu, igraju dobar fudbal, sve se poklopilo. Deluju mi ​​kao ekipa koja ima i glavu i rep. Savršeno je logično da su tu gde jesu. Oni su stabilan klub.

Ćutali su i radili. Niko nije obraćao pažnju na njih. A sada nam to izgleda kao iznenađenje. Ali bilo mi je logično da se to desi. Pogotovo nakon što sam gledao utakmicu u Modriči protiv Sloge. Odmah sam rekao, za mene je ovo jedna od najboljih ekipa u Premijer ligi Bosne i Hercegovine. Barem trenutno igraju najbolji fudbal. Oni su nešto na šta bih voleo da moj tim izgleda. Taj model.

Tuzla City – Zrinjski 1:2

– Grad Tuzla je u krizi. Dosta stvari se desilo sa trenerom, ali s obzirom na to da je klub takav kakav jeste, nisam iznenađen što su trenutno na ovoj poziciji. Gledao sam nekoliko utakmica i nisu ostavile neki poseban utisak na mene. S druge strane, u nekim utakmicama, poput Sarajeva i Sloge, dominirali su. Igraju nestalno i nisu stabilni.

Mada, mislim da je Zrinjski sjajna ekipa i realno je da će pobijediti. Niko Janković je postigao lijep pogodak i preokrenuo utakmicu u korist Mostaraca. Istina, i domaći su promašili šut, sa dva-tri metra nisu pogodili prazan gol. Ali opet kažem, pobjeda gostiju od 2:1 je sasvim realna.

Posušje – Sloboda 2:1

– Sloboda je povela lijepim golom Osmića, a isti igrač je nešto ranije imao još jednu priliku, pa se na odmor otišlo sa dva gola razlike. Vidi se da Posušje ima i glavu i rep. Imaju dobrog trenera (Goran Granić), igraju dobro, stabilan su klub. Po meni, jako lijepa priča u bh. fudbalu i volio bih da ostanu u Premijer ligi BiH.

Definitivno se vidi da Sloboda ima problema u klubu i igračkom kadru. Posušje je odigralo svoju igru. Promašili su penal, ali su nastavili da igraju. Vidljivo je da su domaći kvalitetniji, dok Sloboda može svakog iznenaditi svojom hrabrošću koju im je ulijeo trener Jahić.

Konsonancija – Igman 3:2

– Prvih 20, 30 minuta bila je pomalo čudna postava Sloge, a onda je trener Ćurguz napravio promenu, promenio formaciju i vratio neke igrače na svoje pozicije, što je urodilo plodom. Mislim da je to odredilo pobjednika.

Imao je Igman priliku za 3:0, ali sve je bilo uzalud i kao da su bili u nekom grču. Suđenje je proteklo uredno, nisam vidio nikakve loše namjere, čak i ako je bilo grešaka. Ali Igman je kriv samo za sebe. Prilično su loše reagovali. Dva gola postigli su igrači Sloge, koji su najniže na terenu. Mislim da je više stvar koncentracije. Kad se sve sabere, zaslužena pobjeda Dobojlija. Trener Ćurguz je dobro odradio rotaciju i preokrenuo utakmicu. Žao mi je Igmana, možda je i zaslužio više, ali kada se sve sabere, kada primiš dva gola od najnižih igrača onda ne možeš očekivati ​​ništa drugo osim poraza.

Kod 2:0 mislili su da je utakmica gotova i počeli nonšalantno. Da je Bodul bio malo mirniji, možda bi nešto i uradili.