Iskusni golman Stanislav Galić napušta Bosnu i Hercegovinu i nastavlja život u Minhenu, gdje odlazi prvenstveno zbog posla, ali nije isključeno da će ponovo biti na golu.

Kako kaže za naš portal, nije razmišljao o odlasku u inostranstvo, ali se tako dogodilo.

– Iskreno, bilo mi je jako teško da donesem odluku da odem. Nikad se nisam vidio napolju, ali su mi se životne okolnosti poklopile i dobila sam priliku da odem i zašto ne bih pokušala. Postoji još opcija u svakom smislu, uključujući i fustal, ali vidjećemo kako će sve to izgledati. Nadam se najboljemrekao nam je Stanislav Galić.

Teško mu je pao rastanak sa Mostarcima.

– Posle osam sezona, bilo mi je, iskreno, jako teško. Svi u bh. futsalu znaju šta za mene znači Mostar SG i da to za mene nije bio običan klub. Tu sam uvijek išao sa srcem, naravno i zbog ljudi u klubu, Fazlinovića koji mi je puno pomogao u mom futsal životu ovih osam godina i ostatka uprave, predsjednika Bajgorića, direktora Đulimana, sekretara Elezovića, pa da ja nekoga ne preskocim, da se ne naljuti. Na Stari Grad sam gledao kao na svoju porodicu i tako će biti i dalje. On će imati najvatrenijeg obožavatelja u meni. Uspomene su najljepše, sigurno se sjećate titula, putovanja u Evropu, prve titule u 2017. koja je svakako najslađa i najdraža i tu je počela apsolutna vladavina bh. futsala. Jedini put kada nismo bili prvaci bilo je kada je korona virus prekinuo prvenstvo, ali smo to brzo zaboravili i vratili se na vrh.

Kaže da će mu nedostajati bh. futsal.

– Naravno da će mi nedostajati. Već trinaest godina igram u najvišem nivou futsala u Bosni i Hercegovini i već mi je čudno što se ne pripremam za novu sezonu. Veoma čudno iskreno.

Svoj život nastavlja u Minhenu, a kada se čulo da dolazi da nastavi život tamo, već su se javili pozivi za futsal.

– Život me vodi poslovno u Minhen, ali je već uspostavljen kontakt sa dva kluba. Videću šta ću za dan-dva. Voleo bih da se okušam u nemačkom futsalu, pa ćemo videti kako će biti.